Teslin pokušaj da spreči II svetski rat Neobjavljeno 34 poglavlje O'Nilove knjige «Nenadmašni genije»
Do danas je ostalo nejasno zbog čega O'Nil ovo poglavlje nije uvrstio u svoju knjigu. Po jednoj verziji, razlog su cenzori američke službe za nacionalnu bezbezdnost ili ministarstva odbrane (DoD). Navodno je postojala opasnost da neprijatelji SAD preko ovog teksta proniknu u tajnu Teslinih «zraka smrti». Drugi razlog je u činjenici da su O'Nilovi razgovori sa Teslom vođeni u vreme kada je veliki izumitelj već zašao u poznije godine i kada je pokazivao očiglednu nemoć da se priseti nekih bitnih detalja svog rada. Svestan da ne može u potpunosti da se osloni na neke delove Teslinog kazivanja, a posebno onda kada nije mogao da se ispomogne beleškama i drugim dokumentima, O'Nil je verovatno odlučio da izostavi taj deo, po mnogima, vrlo osetljive priče. Kenet Korum, na primer, navodi u svojim istraživanjima «kuglaste munje» da mu je poznato da je Tesla uspevao da proizvede «vatrene lopte» prečnika 11 santimetara. O'Nil se oslanja na razgovore s Teslom i navodi njegovo sećanje po kome su sve lopte nastajale slučajno i pravile velike štete u laboratotiji u Kolorado Springsu zbog čega je pomno proučavao uslove koji su dovodili do njihovog nastanka. Posebna zanimljivost teksta je O'Nilov pokušaj da utvrdi da li su vatrene lopte deo sistema zaštitnog omotača i «zraka smrti». Na našu žalost, ali najverovatnije na sreću O'Nilove lične sigurnosti, to mu nije pošlo za rukom. Tesla bi prozreo svaku njegovu varku i ta priča o Teslinoj tajni je, bar za laike, ostala nedovršena.
Džon O'Nil:
«Kada je Tesla govorio kao naučnik, duboko se opirao ratovima kao moralnoj, ekonomskoj i potpunoj praktičnoj i teorijskoj katastrofi. Međutim, kao i većina drugih naučnika, kada bi zaboravio na stroge naučne stege, i kada bi dopuštao da ga ponesu emocije, nalazio je da postoje izuzeci i da se u posebnim okolnostima neki ratovi mogu opravdati. Kao naučniku mu je smetao bilo kakav pokušaj da naučno dostignuće nađe primenu u fabrikama ratnih huškača, ali kada je razmišljao emocijama bio je spreman da svoju genijalnost podredi stvaranju mera za sprečavanje ratova i proizvodnji zaštitinih sredstava. Primer ovakvog odnosa je sledeća Teslina izjava, pripremljena dvadesetih godina, ali koju nikada nije obelodanio: "U sadašnjem trenutku mnogi od najsposobnijih umova nastoje da obezbede sredstva kojima bi se predupredili novi strašni sukobi koji su samo teorijski obustavljeni, a čije sam trajanje i glavne ciljeve tačno predviđao u članku objavljenom u magazinu «San» («Sun») od 20. decembra 1914. Liga naroda ne može da reši problem već bi, naprotiv, po mišljenju mnogih kompetentnih ljudi, mogla da dovede do sasvim suprotnih rešenja. Posebno je za žaljenje da je kaznena politika postavljena kao okvir za sklapanje mirovnih ugovora jer za samo nekoliko godina narodi će ratovati bez armija, bez brodova ili topova, ali sa mnogo strašnijim oružjima čiji domet i razorne moći neće imati granica. Neprijatelj će moći da razori bilo koji grad, na bilo kojoj razdaljini, i nikakva sila u svetu neće moći da ga spreči. Ako želimo da sprečimo ovu preteću katastrofu i razvoj događaja koji bi ovaj svet pretvorio u pakao, morali bi da ubrzamo razvoj letelica i bežičnog sistema prenosa energije bez imalo oklevanja i sa svim sredstvima kojima nacija raspolaže.» Tesla je kao mogućnost preventivnih mera video u svom novom izumu sa svim karakteristikama «zraka smrti» koji je ostvario nekoliko godina pošto je napisao prethodnu izjavu. Smatrao je da tako može da se stvori zaštitna zavesa dostupna svakoj zemlji, bez obzira na veličinu, koja bi efikasno štitila od napada. I dok je on nudio odbrambeno sredstvo, znao je da ništa ne bi zaustavilo vojne stručnjake da ga upotrebe za osvajačke ciljeve. (1) Mada mi nije bila poznata priroda Teslinog plana bio sam uveren da se sredstvo sastojalo od više izuma koji bi mogli biti od komercijalnog značaja i da je na ovaj način tražio put da ih izvede do primene. Pretpostavljao sam da je očekivao da će uspeti da izvede neki manji uređaj koji bi odmah mogao da se primeni što bi mu donelo prihod za nastavak rada na drugim i važnijim projektima. Do sada sam dosta dobro uspeo da naučim da razumem njegov način razmišljanja, a to mi je pomagalo da ostavarujem svoje praktične planove. To za Teslu nije bila tajna pa je uspešno izbegavao teme koje bi mogle da me dovedu u iskušenje da izgubim poverenje. Najobjektivnije saznanje do koga sam uspeo da dođem, oslanjajući se uglavnom na njegove usputne primedbe iz kojih sam potom izvodio zaključke, odnosi se na način delovanja jedne od faza njegovog zaštitnog omotača. Bio je to onaj «ratni» deo projekta koji me kao takav nije zanimao, ali pošto je sadržao i deo o «kuglastim munjama» ili «vatrenim loptama», postao sam izuzetno zainteresovan. Vatrene lopte su me godinama fascinirale i o njima sam pročitao verovatno sve što je do tada bilo napisano. Te lopte su neobična pojava povezana sa sevanjem munja. Izgleda da deo energije munje ostaje zarobljen u strukturi oblika lopte koja može biti veličine od nekoliko santimetara u prečniku do čtavog metra. Izgleda kao savršeno uglačana kugla, jarko blistava i kreće se kao balon od sapunice pokretan vazdušnim strujama. Pojava je kratkog veka, od delića do desetina sekundi. U tom periodu, na maloj razdaljini od zemlje, mogu da se približe različitim objektima a da ne dođe do međusobnog oštećenja. Iznenada, i bez poznatog razloga, lopta eksplodira i stvara oštećenja kao bomba, ako je u blizini objekta, i nikakve posledice ako se nalazi na otvorenom prostoru. Vatrena lopta mi liči na gigantski, uvećan model sićušnog elektrona, jednog od građevinskih blokova materije, koji se ponaša kao sferičani deo prostora u kome je izvesna količina energije kristalizovana u loptastu strukturu. Verovao sam da bi se otkrićem o tome kako je ogromna količina energije spakovana u tako mali vatreni balon došlo do važnih saznanja o sastavu elektrona i drugih fundamentalnih čestica materije. Taj poseban način skladištenja energije takođe bi mogao da nađe primenu u hiljadama korisnih projekata. Kada sam u razgovoru zamolio Teslu da nastavi sa razvojem te posebne faze njegovog otkrića, izbegavao je direktan odgovor i prelazio na, ne uvek, toleratno predavanje o mom verovanju u teoriju o složenoj strukturi atoma. S obzirom da je u ranijim godinama govorio o svojim iskustvima sa «vatrenim loptama» u svojoj laboratoriji u Kolorado Springsu i objasnio svoju teoriju o njihovom nastanku, kasnije se nerado vraćao na ovu temu i nije dopuštao da bude upleten u bilo kakve rasprave, posebno kada su tražili da objasni da li su «lopte» deo njegovog sistema («zraci smrti» - prim. aut). To me je, naravno, navelo da posumnjam da sam na tragu nečeg «vrućeg» ili da sam doneo potpuno pogrešan zaključak. Tesla je vrlo brzo otkrio moju nameru kada sam pokušao da suzim polje mojih interesovanja i da ga navedem da na direktna pitanja koja su sadržala neke moje zaključke odgovara tako što bi osporavao ili potvrđivao moja razmišljanja. Tesla je tokom eksperimenata u Kolorado Springsu, 1899. godine, dobro upoznao razorne osobine vatrenih lopti. Sam ih je više puta slučajno proizvodio, a neke su pred njim eksplodirale razarajući aparate u laboratoriji. Razarajuće delovanje praćeno raspadom vatrene lopte, govorio je, odigrava se sa neverovatnom žestinom. Proučavao je proces njihovog nastanka, bez namere da ih stvara već da bi otklonio uslove koji su dovodili do njihovog nastanka. Nije nimalo prijatno, pričao je, kada vam vatrena lopta eksplodira i kada znate da može uništi sve do čega se dotakne. Biće neophodno i naporno da se prema fragmentarnim beleškama, nastalim na osnovu nesigurnih sećanja, rekonstrušu njegove stvarne ideje. Jedna od posledica takvih eksplozija bile su i parazitske oscilacije, ili tokovi, unutar glavnog toka. Na tačkama otpora u glavnom kolu mogla su se javiti manja oscilaciona kola između terminala ili između dve tačke otpora. Ta manja kola ponekad su imala daleko veće periode oscilacija od glavnog kola, a kod glavnih kola niže frekvencije bilo je moguće da se dovedu u oscilaciju sa glavnim kolom. Čak i kada je oscilirajuće kolo bilo podešeno na veću frekvenciju i efikasnost, smanjenjem svih izvora mogućih gubitaka, vatrene lopte su nastavile da se pojavljuju, ali tada, najverovatnije, kao posledica visokofrekventnih pražnjenja slučajnih struja u zemlji. Na osnovu ovih iskustava je postalo očigledno da su vatrene lopte rezultat interakcije dve frekvencije, skretanja visokofrekventnog talasa i njegovog delovanja na niskofrekventne slobodne oscilacije glavnog kola. Kada nastanu slobodne oscilacije na glavnom kolu, od nulte tačke do četvrtine talasne dužine, one prolaze kroz različite vrste promena. Kod struja kraće talasne dužine brzina promena je neočekivano brža. Kada dođe do međusobne reakcije dve struje nastaje novi složen talas u kome dolazi do ekstremno visokog nivoa promena, a tokom vrlo kratkog vremena struje mogu da dostignu fantastičnu brzinu, prenoseći milione konjskih snaga. Ovaj proces deluje kao prekidač kojim može da se izazove pražnjenje ukupne energije moćnog dužeg talasa u beskonačno kratkim vremenskim intervalima, a srazmerno tome ostvari prenos izuzetno velike energije, toliko velike da metalni provodnik više ne može da je zadrži pa se oslobađa u okolni prostor sa neshvatljivom žestinom. Samo je jedan korak od saznanja kako visokofrekventne struje eksplozivnom snagom prazne nisko frekventne struje, do korišćenja ovog principa i stvaranja sistema u kome bi se takve eksplozije mogle izazivati namerno. Prema sledećem opisu izgleda da je takav proces praktično ostvarljiv ali ne postoje dokazi da je Tesla na tome radio: Oscilator, poput onog koji je Tesla koristio u Kolorado Springsu za bežični prenos energije, podešava se da radi na istoj frekvenciji kao i neprijateljski ratni brod. Složena struktura broda poseduje veliki broj tačaka u kojima električne oscilacije deluju na znatno višoj frekvenciji od struja koje kruže čitavim brodom. Ove parazitske struje će delovati na glavni tok i tako stvarati vatrene lopte koje bi svojim eksplozijama razorile brod, čak mnogo efikasnije od eventualne eksplozije skladišta municije na brodu, koje će, inače, takođe eksplodirati. Drugi oscilator bi se koristio za prenos kratkotalasnih struja. Nešto kasnije sam saznao razlog zbog koga je Tesla odbijao da razgovara o detaljima ovog sistema. To se dogodilo neposredno pošto je Stenli Boldvin (Stanley Baldwin) zamenio Nevila Čemberlina (Neville Chamberlin) na mestu premijera Velike Britanije. Tesla je otkrio da je vodio pregovore sa premijerom Čemberlinom o prodaji svog zračnog sistema (tzv. «zraka smrti», odnosno «zaštitnog omotača» - prim. aut) Velikoj Britaniji za sumu od $30,000,000 na osnovu planirane demonstracije uređaja kojom bi se pokazalo da može da zaštiti britanska ostrva od napada neprijatelja sa mora ili sa kopna i da obezbedi ofanzivno oružje za koje ne postoji odbrambeni sistem. Bio je uveren, govorio je, u iskrenost gospodina Čemberlina i njegovu nameru da prihvati sistem i tako spreči početak rata koji se već primakao Ostrvu, i istovremeno omogući nastavak pregovora – pod pritiskom ovog oružja – koje bi vodile Francuska, Nemačka i Britanija sa ciljem da se obezbedi status quo u Evropi. Kada je na minhenskoj konferenciji propala Čemberlinova inicijativa za postizanje evropske ravnoteže, Britanija je morala da se odrekne Čemberlina i postavi novog premijera koji bi učinio napor da mesto Nemačke u trouglu zameni Rusijom. Boldvin, međutim nije pokazao interes za Teslin projekat i pregovori su bili prekinuti. Tesla je bio veoma razočaran prekidom pregovora sa britanskom vladom. Time su propale i njegove nade da će mu se ukazati prilika da prikaže svoja najnovija i, kako je on verovao, najznačajnija otkrića. Nije se, međutim, dugo zadržavao na ovom problemu. Osim kratko i ponekad, taj događaj više nije pominjao. Više nikada nije dobio novu priliku da demonstrira svoja otkrića. U vreme dok su pregovori još trajali, Tesla je izjavio da je bilo pokušaja da se izumi ukradu. Neko je ulazio u njegovu sobu i istraživao po dokumentima ali lopovi ili špijuni su ostali praznih ruku. Nije postojala opasnost, govorio je, da se njegovi izumi ukradu jer ih nikada nije zabeležio i čuvao kao dokumenta. Verovao je da je njegovo pamćenje još dovoljno sveže da može da sačuva svaki detalj njegovih istraživanja. To se odnosilo, pričao je, i na sve njegove ranije izume. Stvarna priroda njegovog sistema više nije toliko važna. On je otišao i tajnu je odneo sa sobom. Možda, ipak, ako uopšte postoji neki oblik komunikacije iza zavese koja odvaja život od bilo čega što postoji posle toga, Tesla pogleda dole prema zemaljskim smrtnicima i nađe neki način da pošalje znak koji bi nam pomogao da shvatimo njegovo otkriće; međutim, ako stvari tako stoje da je to nemoguće uraditi, ostaje jedino da sačekamo da ljudska rasa stvori još jednog Teslu.»
1. * «Zraci smrti» su Teslin čestični snop za zaštitu, ili «teleforce». Više podataka se nalazi u knjizi "Nikola Tesla's Proposals for Teleforce & Telegeodynamics" (Twenty First Century Books, Breckenridge, Colo., 1998).
