Tesla je poznavao terminologiju i filozofiju sanskrita i smatrao da je ona dobra osnova za opis fizičkih mehanizama univerzuma onako kako ih je on video. Svako ko bi želeo da razume znanja u osnovi Teslinih izuma morao bi da razume sanskrit i vedsku filozofiju. Tesla, tom prilikom, najverovatnije nije uspeo da pokaže identičnost materije i energije. Da jeste, Vivekananda bi sigurno zabeležio Teslino tumačenje. Matematički dokaz je ipak pronađen desetak godina kasnije kada je Ajnštajn objavio svoju teoriju relativiteta. Ono što je na Istoku bilo poznato već 5.000 godina postalo je poznato i Zapadu. Braman se definiše kao nezavisno postojanje bezličnog duha; Božanska suština, od koje sve stvari potiču, po kojoj postoje i u koju se svi vraćaju. Išvara je vrhovni gospodar; najviše moguće poimanje Apsoluta, koji je iznad svake misli. Mahat bukvalno znači Veliki, i takođe se tumači kao univerzalni um ili kosmička inteligencija. Prana znači energija (obično se prevodi kao životna sila), a Akaša je materija (ili često opisivana kao eter). Dobson je skretao pažnju da se Akaša i Prana često pogrešno tumače, ali da je Tesla odlično poznavao suštinu ovih pojmova. Susret sa Vivekanndom je, bez sumnje, snažno podstakao Teslino dalje interesovanje za istočne nauke. Jednom prilikom, kasnije, u Indiji, i Svami je pomenuo ove susrete: “Neki od najvrsnijih naučnih umova današnjice govorili su mi koliko su savršeno racionalni zaključci u Vedama. Poznajem lično jednog koji je jedva stizao da ruča ili da napusti svoju laboratoriju, ali koji je redovno dolazio i satima slušao moja predavanja o Vedama, jer su, kako je on govorio, toliko naučne i toliko skladne sa našim vremenom i sa zaključcima do kojih nauka tek danas dolazi.» Posle posete Teslinoj laboratoriji, 1896. godine, u Njujorku, poslao je pismo svom indijskom kolegi Alasingu opisujući susret sa Teslom sa strahopoštovanjem i bezrezervnim divljenjem: «Ovaj je čovek sasvim drugačiji od svih zapadnjaka (...) Pokazao mi je svoje eksperimente sa elektricitetom, koji je za njega živo biće i sa kojim on razgovara i naređuje mu (...) Radi se o visoko spiritualnoj ličnosti. On besumnje poseduje duhovnost najvišega nivoa i u stanju je da prizove sve naše Bogove (...) U njegovim električnim vatrama raznih boja pojavili su se preda mnom gotovo svi naši Bogovi: Višnu, Šiva...a osetio sam prisustvo i samog Brame!? (Swami Vivekananda works, Epistles, -pisma, Vivekananda Centrum, Washington, USA). U Ramakrišninoj misiji u Kalkuti, Indija, i danas se nalazi i veliki Teslin portret i to među onima koji su duhovno doprineli ostvarivanju zadatka misije. Tesla je nastavio sa proučavanjem hinduizma i vedske filozofije i tokom narednih godina o čemu svedoči jedno pismo Lorda Kelvina upućeno Tesli: 15, Eaton Place London, S.W. May 20, 1902 Dragi gospodine Tesla, Ne znam kako bih mogao da vam se zahvalim za vrlo ljubazno pismo od 10. maja, koje sam našao u svojoj kolibi u Lakaniji, zajedno sa divnim knjigama koje ste mi ljubazno poslali: - ”The Buried Temple” («Zakopani hram»), “The Gospel of Bhudda” («Budino jevanđelje»), «Les Grands Inities” («Veliki inicijati), sjajno izdanje Rozetijeve “House of Life” («Kuća života»), i poslednje, ali ne manje važno, izdanje Century Magazine za juni 1900, sa odličnim i čudesnim fotografijama na stranama 176, 187, 190, 191, 192, prepunim tumačenja o elektricitetu. Vrlo smo dobro putovali preko Atlantika, prijatnije nego bilo kada ranije. Tokom čitavog putovanja sam uporno pokušavao, ali bez uspeha, da otkrijem funkciju etra u odnosu na jednostavni, staromodni magnetizam. A propo toga, uputio sam izdavače, gospodu Makmilan, da vam u Valdorf pošalju kopiju moje knjige (Collection of Separate Papers) o elektrostatici i magnetizmu. Biće mi drago ako je primite kao mali znak moje zahvalnosti za vašu ljubaznost. Možda ćete pronaći nešto zanimljivo u članku o atmosferskom elektricitetu. Gospođa Kelvin se pridružuje mojim najboljim željama, ostajem vaš, Uvek odani, Kelvin Takođe vam toplo zahvaljujemo na divnom buketu cveća.Tesla i Rasel
Volter Rasel (Walter Russell) je bio jedan od najznačajnijih umetnika, skulptora, pisaca i naučnika u proteklom veku. Bio je odista pravi renesansni um. U njegovoj periodičnoj karti elemenata precizno je predviđeno mesto i karakteristike četiri elementa, godinama pre nego što su otkriveni u naučnim laboratorijama. Danas su poznati kao deuterijum, tricijum, neptunium i plutonijum. Čak i laicima je jasno od kakvog značaja su ovi elementi u savremenoj primeni i naučnim istraživanjima. Njegova «vidovidost» je izgleda posledica udara groma koji je čudom preživeo. Nedeljama posle toga počeo je da crta i opisuje osnove prirode i strukturu fizičkog univerzuma. Zabrinuta njegovim novim interesovanjem i proviđenjima, Raselova porodica je potražila pomoć porodičnog lekara, strahujući da je Rasel postao žrtva ozbiljnog mentalnog poremećaja. Lekar je, pošto je pregledao Raselove radove, zaključio da on lično ne zna šta je to čime se bavi, ali da zasigurno nije lud. Do sada nije utvrđeno kog dana i kojim povodom su se Tesla i Rasel prvi put sreli i raspravljali o sličnostima njihovog shvatanja kosmologije. Tesla je prepoznao Raselovu snagu i mudrost i preporučivao mu da svoja saznanja zaključa i sakrije tako da ih niko ne nađe za 1000 godina, «dok čovečanstvo ne postane zrelo i spremno da ih čuje». Danas se, u nedostatku čvrstih naučnih potvrda, smatra da je Rasel bio veliki vizionar. Njegovi sledbenici smatraju da je došao u susret sa najdubljim kosmičkim tajnama, posle čega je uspeo da «razume» kako kosmos funkcioniše. Razumeo je fiziku metafizike. (Raselovi grafikoni: Vidi dodatak)Tajanstveni stranac Poruke anđela * Proviđenja i proricanja * Materija je svetlost u čvrstom stanjuŠest godina posle smrti (1916.) jednog od najboljih Teslinih prijatelja, čuvenog pisca Semjuela Klemensa, poznatijeg kao Mark Tven, objavljena je njegova neobična knjiga «Tajanstveni stranac». U knjizi se govori o Anđelu koji silazi sa Neba u malo austrijsko selo, gde se susreće sa grupom dečaka sa kojima se igra i poučava ih tajnama Sveta. To malo selo svakako je Smiljan, a dečak je Tvenov prijatelj Tesla, koji mu je često pričao o neobičnim događajima u ranom detinjstvu, o svom živopisnom kraju i fantazmagoričnim doživljajima. Knjiga je najverovatnije nastala kao Tvenov omaž velikom prijatelju koji ga je toliko puta oduševljavao, zasmejavao ali i plašio svojim čudesnim eksperimentima. Tven, tako dobar znalac Tesline ličnosti, posebno izdvaja poruke Anđela o osećanju moralnosti, kao izvoru svih ljudskih nedaća. Zatim govori o iluzornom ljudskom uverenju o postojanju slobodne volje. Ljudska slobodna volja, prema njemu, je čista zabluda čula, sve je predodređeno i vodi predvidljivom ishodu. Prema tome, ljudska bića sa svojom kosmički jedinstvenom i neponovljivom strukturom tela i duha imaju ograničen broj mogućih sudbina. Kombinacije sudbine su nizovi događaja, i čovek se može prebacivati iz niza u niz voljom viših bića. Anđeo, na primer – u narodnoj tradiciji poznat i kao Anđeo-čuvar, koji neprekidno čuči na našem ramenu – može da učini da osoba zatvori umesto da otvori prozor, kako je bilo predodređeno, i sudbina te osobe krene sasvim drugim smerom, aktivira se novi lanac zbivanja. Ovo se potpuno slaže sa Teslinom idejom o čoveku kao automatu kosmičkih sila, i vrlo je ubedljivo prikazano Tvenovim jednostavnim zapletima. Najzad, pre nego što Anđeo napušta svoje prijatelje, seoske dečake, uvodi ih u poslednju kosmičku tajnu koja ih je užasnula, tajnu Nebića: "Sve je samo misao" kaže on, "ništa ne postoji", "i ja sam samo misao, usamljena misao koja luta praznim prostranstvima Svemira...» Jasno je da su ove ideje Tvenovo živo sećanje na razgovore i rasprave s Teslom. Govoreći o stvarnom i nestvarnom svetu, Tesla ih često poredi sa događajima u svom psihičkom životu. Tako sa iznenađenjem otkriva da je niz slika iz "druge realnosti" uvek u vezi sa događajima u "pravoj realnosti" i da tu postoji prilično pravilna korelacija. Ubrzo je zaključio da je svaka njegova misao sugerisana spoljnim utiskom. "Ne samo misli, već i akcije izazivaju se na isti način. Posle izvesnog vremena, bilo mi je savršeno očigledno da sam ja samo jedan automat obdaren mogućnošću kretanja, koji odgovara na stimulanse senzitivnih organa i misli i radi prema tome. Praktični rezultat ovoga saznanja bilo je, mnogo godina kasnije, otkriće teleautomatske kontrole čijih zakona sam postao najzad svestan, iako sam ih od ranije nosio u sebi u obliku nejasnih i nedovršenih ideja. "(N.T., My invention, EE., N.Y.,1919.)Proviđenja i proricanja U tekstovima, Tesla često govori da veruje da je njegov proces mišljenja i sklapanja mentalnih slika unapred predodređen da bude u saglasju, rezonanci, sa principima po kojima deluje priroda. Ova urođena sposobnost, smatra on, javlja se u pronalazaču kao psihološki pritisak, neka vrsta prinude, kojom mu se stavlja do znanja šta još nedostaje i šta bi trebalo istraživati i pretvoriti u izum. U tome on vidi ne samo poreklo pronalazačkog motiva, već i jedan dokaz više da na čoveka deluju zakoni vanljudske stvarnosti. Drugim rečima, za Teslu je kreativna viziju samo oblik predviđanja. U takvom Teslinom shvatanju se nalazi objašnjenje zbog čega se on tako retko ili gotovo nikako nije družio i sarađivao sa naučnicima. S jedne strane su sva njegova znanja i metod istraživanja bili u nepomirljivoj suprotnosti sa naučnim principima. S druge strane je poštovao određene naučnike i njihova dostignuća, bez obzira kako su nastajala, ali u naučnoj raspravi nikada ne bi pristao da odstupi od svog dubokog uverenja da naučni principi postoje i van oblasti ljudskog saznanja. O tome je mogao i rado je pričao sa piscima, umetnicima, vizionarima i pesnicima, ali je dobro znao da o tome ne može da raspravlja sa okorelim naučnim dogmatama. To Teslino nepristajanje na zaludan trud doveli su do toga da vremenom stekne reputaciju «crne ovce», mistika, čarobnjaka, masona..., i postepeno bude potpuno izopštenih iz naučnog sveta. Na žalost, takav odnos prema Tesli sačuvan je do danas. Decenijama posle smrti, genijalno delo kakvo je bilo Teslino postojalo je samo u mračnim projektima još tamnijih institucija. Bio je zapravo toliko oklevetan da se već samo za puku radoznalost o njegovom delu lako mogla izgubiti i čitava «časna naučna» glava. Da je hteo, Tesla je svakako mogao da izbegne taj podrugljiv pogled koji ga prati još od prvih naučnih pokušaja. Setite se reakcije njegovog profesora u Gracu, kada je otkrio grešku Gramovog motora, ili Edisonove, kada mu je saopštio da njegov motor pokreće naizmenična struja. Bio je uman, dovitljiv, duhovit i posedovao je dar pravog šoumena i eksperta za marketing. To je bezbroj puta i dokazao na svojim čuvenim susretima sa novinarima. Pa ipak, nikada nije ni pokušao da se brani. Ponašao se kao Rokfeler: «Pišite o meni sve što hoćete, samo pazite da mi uvek tačno napišete ime». Samo je jednom prilikom jetko primetio: «Kada me opisuju moji neprijatelji, onda za mene kažu da sam pesnik i vizionar... Ili: «Danas je njihovo vreme. Sutrašnjica pripada meni.» Iz takvog Teslinog svatanja nije više neobično kada on Kosmos tumači kao um, živo i inteligentno biće, što je saglasno nekim gledanjima ranijih filozofa, ali je čista jeres u naučnom svetu. Takođe je nepojmljivo da jedan naučnika svoju ideju za istraživanje opisuje kao mentalnu sliku koja mu se javlja u obliku geometrijskog tela. Prema Teslinim rečima, rad se nastavlja analizom i pokušajem fizičkog opisa i razumevanja objekta. Zatim, kada je u pitanju motor ili uređaj, Tesla pokušava da utvrdi matematičke zakonitosti i prirodu materijala za izvođenje funkcionalnog modela. Unapred je znao, i to ga nije mnogo mučilo, da će rad modela biti usklađen sa normama prirode. Još uvek u svojoj «slici», Tesla je, u neprekidnom naporu da odagna sve druge misli, da dovrši uređaj i konačno ga pusti u rad. Ako je eksperiment jedini put da se dokaže da je neka zamisao uspešno ostvarena, onda treba reći da je i taj metod Tesla doslovno poštovao. Doduše, sam eksperiment niko nije mogao da vidi osim Tesle, ali su njegovi rezultati uvek bili nepogrešivo tačni i uspešni. Čitav taj postupak je zahtevao vrlo moćan sistem pamćenja i procesiranja podataka. Drugim rečima, morao je to biti dosta brz i snažan kompjuterski um. Da je Tesla bio takav um znalo se i u njegovo vreme, kada drugih kompjutera nije bilo da se sa njim mere i nadmeću. Često su ga zbog toga posećivali mlađi istraživači i tražili pomoć od Tesle za neke složenije operacije, koje bi se inače izvodile i nedeljama, a opet nezaštićene od mogućih grešaka. Kada bi se čoveku i tvorcu sistema logičkih kapija, kao temelju potonjeg razvoja kompjuterskih sistema, malo progledalo kroz «hardversku» strukturu, Tesla bi mogao biti obeležen kao prva «pentijum mašina» u istoriji kompjutera. Njegov «hard disk» je takođe predstavljao posebno čudo. Počivao je na njegovoj originalnoj teoriji pamćenja. Smatrao je da ljudski mozak nema osobinu da pamti onako kako se to obično smatra (tj. biohemijski, odnosno biofizički) već da je memorija samo reakcija ljudskog mozga na ponovljeni spoljašnji stimulans. Zaista je neobično da čovek poznat po retko dobrom pamćenju (govorio je sedam-osam jezka), koji je uz to imao i sposobnost predstavljanja misaonih slika, smatra da ne postoji ljudska memorija. Još značajnije je, naravno, da neko sa više stotina naučnih pronalazaka ne pripisuje inventivnost u zaslugu sebi, već eksplicitno izjavljuje da samo prenosi ideje iz sveta znanja u svet ljudske prakse. Ove začuđujuće ideje su ipak razumljivije ako se podsetimo da je Tesla, rođen u kolevci pravoslavne ideje, na pitanje koje je veroispovesti, odgovorio da on veruje u jednog Boga koji nije opisan u religijama, ali da su se njegova shvatanja, naročito posle pedesete godine, najviše približila budizmu. U kasnijim godinama Tesla, čak i praktično živeo u budizmu: vežbao je jogu, pazio na ishranu u filozofskom smislu te reči, svakodnevno meditirao, a u godinama pred smrt živeo je kao pravi asketa, gotovo kao indijski guru ili kao pravoslavni isposnik i svetac. Postoje indicije da je po povratku iz Kolorado Springsa Tesla nastavio svoja istraživanja «paralelnih svetova». Pretpostavlja se da je neko vreme pokušavao, da bi na kraju uspeo da napravi aparat za podešavanje elektromagnetskih oscilacija sopstvenog mozga. Takav uređaj bi omogućio da stavi pod punu kontrolu svoje mentalne aktivnosti, a naredni mogući korak je i eventualno uspostavljanje komunikacije sa vremenski pomerenim realnostima! Moglo bi se reći da je Tesla bio «materijal» od koga se takav prodor, bar teorijski, mogao očekivati. On je odista težio ka tom cilju da postavi put ujedinjenja materijalnog i duhovnog u ljudskom saznanju, na isti način kako se ta veza već pojavljuje u prirodnom sistemu. S druge strane, Tesla je već imao iskustva i uspeha u tumačenju fizičke osnove psihe kao i psihičke osnove fizike. Jedna od implikacija ovakvog koncepta je realna mogućnost da se pokuša sa rekonstrukcijom sličnih Teslinih ideja koje bi nas, eventualno, dovele do zaokruženja Tesline teorije. Čini nam se da su tom cilju najbliža dosadašnja istraživanja teslologa i publiciste, profesora Velimira Abramovića. Evo kako on vidi glavne elemente Tesline naučne teorije: «Ovde je posebno zanimljivo Teslino mišljenje da je svet jedinstveni kontinualni svetlosni medijum i da je materija sastavljena od organizovanih delova lektromagnetnog etra, to jest, od elektromagnetnih oscilacija, zatim, da je najopštiji prirodni zakon - zakon rezonancije i da se sve veze među fenomenima uspostavljaju isključivo raznim vrstama rezonanci čija je osnova elektromagnetska. Samo se po sebi razume da, ako se sva fizička realnost može svesti na odnose elektromagnetnih polja, onda je izraz teorijske suštine tih odnosa - matematika. S druge strane, ako elektromagnetne oscilacije korespondiraju sa mentalnim planom koji je, prema tome, iste prirode, onda su brojevi – program organizacije elektromagnetnih polja u individualnu psihu. Teslina istraživanja su prvi neporeciv i jasan korak u razjašnjenju i primeni istinite Platonove doktrine u kojoj se kaže da je matematika veza između sveta ideja i sveta materijalnih fenomena. Još preciznije: matematički algoritmi (inherentna logika matematike) su metodi inkarniranja ideja u fizičke objekte. Najzad, kako sva stara (a i nova) mistična predanja složno govore: materija je samo zgusnuta svetlost. Teslina elektromagnetna teorija bila je početak ujedinjavanja duhovne supstance i materijalnog, fizičkog sveta. On je toliko mnogo učinio praktično i lično, da nije stigao da nam ostavi kompletnu teoriju. Mogao je, možda, da nam ostavi religiju, ali to nije hteo, jer je znao da su Bogu u eri nauke neophodni svesni sledbenci. Proučavanje Tesle nije samo naučno pitanje, u njegovom radu ne treba tražiti prevashodno tehnološka rešenja. Tesla je praktično ono što je Euklid teorijski, spona zapadne i istočne civilizacije. Na njegovom radu može da se zasnuje nova duhovnost čoveka koji će shvatiti Vreme (koje je potpuno nematerijalno i predstavlja samo dejstvo matematičkih zakona) i prodreti u savršenije nivoe kosmičkog postojanja. To je, prema mojim istraživanjima, prava poruka Teslinog rada i u tome je ujedno razlog zašto je tek danas došlo vreme za pravo razumevanje i upotrebu Tesline misije.»
